Iako su dosta upoznati sa opasnostima koje postoje na internetu, mladi se i dalje olako upuštaju u njih zbog čega je potrebno uvesti redovne i ciljane edukacije, jedan je od zaključaka završne konferencije projekta “Na mladima net ostaje”.
Kroz projekat “Na mladima net ostaje”, pod pokrivetljstvom Kraljevine Holandije, mladi iz čitave Srbije imali su prilike da se upoznaju sa opasnosti, čuju različita iskustva, ali i da ih prenesu svojim vršnjacima, kada je reč o internetu.
Omladinska radnica Višnja Knežević kaže za Odjek da su mladi upoznati sa opasnostima, ali da je potrebno da se još dosta radi na ovoj temi.
– Praksa je jedno a teorija drugo - izuzetno su inteligentni i shvataju da je to njihova realnost, ali kada se u praksi susretnu sa nekim problemom stvari odmah dobijaju jaču notu. Nema na žalost jednog kursa, obuke, edukativnog materijala kojim može da se pređe celokupno “gradivo” koje će pokriti ovu temu – navodi Knežević.
Upravo iz tog razloga, prema njenim rečima, važno je uvesti redovnu i ciljanu edukaciju.
– Zatim i javne debate i konferencije koje će biti medijski propraćene, na ovu temu za sve uzraste i kroz raznolike metodologije. Nekome će više prijati jedan način, nekome neki drugi, ali suština je ista, a to je da se shvati težina ove teme, jer smo svi ovim pogođeni i tiče se svakoga od nas. Kroz kontinuitet sa druge strane možemo da održimo korak sa novim izazovima na ovom polju. Takođe, potrebno je što više pričati na ovu temu, deliti iskustva i ne ćutati, jer pre svega mi ovde pričamo o jednom od oblika nasilja. To što se dešava online ne znači da nije u pitanju stvarni život, baš naprotiv, to je itekako realnost, koja zna da bude poprilično surova – zaključuje naša sagovornica.
Ideja projekta nije bila da se mladima “usade” određena znanja koja će kasnije sa većim ili manjim uspehom, primenjivati. Kroz obuke oni su postali vršnjački edukatori kako bi stečeno znanje prenosili na vršnjake u svojim školama i podsticali im da razmišljaju o diskriminaciji, slobodi govora na internetu.
Da za to postoji potreba pokazuje podatak Republičkog zavoda za statistiku da 64 odsto domaćinstava koristi internet, ali istovremeno postoji i visok procenat funkcionalno nepismenih građana. U takvom okruženju sa niskim intezitetom tumačenja napisanog ili objavljenog, postoji širok prostor za diskriminaciju i zlostavljanje. Tu temu smo pokrili u posebnom članku koji možete da pročitate OVDE.
Nema komentara