„Niko nikoga ne sprečava da, u okviru važećih programa, predaje i sadržaje o medijskoj pismenosti“, rekao je šef odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta Dejan Pralica, na tribini „Medijska pismenost i medijska kultura“ održanoj u Medija centru Vojvodine.
– Previše kukamo i stalno nekoga drugog krivimo. Uvođenje medijske pismenosti u škole može da počne još danas, i u nekim školama je već počela, ali to zavisi od nastavnika koliko su spremni da nešto nauče – rekao je Pralica.
Analitičarka Milena Dragićević Šešić poručila je da su za medijsko opismenjavanje, koje je od javnog interesa, odgovorni kako Vlada tako i Parlament, jer su oni ti koji donose zakone u kojima se precizira ko snosi odgovornosti i kakve.
– Ipak, mislim da je za to najodgovorniji školski sistem, što podrazumeva sve nivoe, od osnovnog do visokog školstva. Kada budemo imali 80 odsto građana koji su medijski pismeni i uključeni u politički život, tek onda ćemo moći da imamo medije dostojne čoveka, jer će građanstvo tražiti takve medije – navela je ona.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović rekao je da o tome koliko je značajna medijska pismenost najbolje govori trenutna situacija u Srbiji gde jedna vrsta unisonog stvaranja određenih mitova, jednoumlje i nedostatak dijaloga kritičkog mišljenja i mišljenja nezavisnih medija dovodi do toga da građani u ovoj zemlji ne mogu na osnovu dobijenih informacija da donesu kvalitetne odluke.
– Protesti u sebi imaju snažan element medijske pismenosti građana koji se vidi kroz njihovo formulisanje zahteva usmerenih ka medijima. Kada je država preuzela da se bavi medijskom pismenošću, ona je potpuno nestala – izjavio je Sejdinović.
Profesorka Dubravka Valić-Nedeljković predstavila je rezultate do kojih je došla Novosadska novinarska škola poručivši da digitalizacija i medijska pismenost mogu da budu ključne baze i za političku pismenost. Ona je dodala da medijska industrija u Srbiji još nije razumela da je medijsko opismenjavanje negovanje buduće publike.
– Učenici, ukoliko ih podstičemo na odgovarajući način, razumeju ozbiljnost uloge medija u sopstvenoj svakodnevnici – kazala je Valić-Nedeljković.
Ona je u ukazala da skoro ništa nije urađeno iz Medijske strategije povodom medijske pismenosti sem „što je ugrađeno ponešto iz međunarodnog iskustva u domaće zakonodavstvo“.
Direktor izdavačkog preduzeća „Klio“ Zoran Hamović rekao je da problem nije u tome da li postoji politička volja za uvođenje sadržaja iz medijske pismenosti, nego nedostatak odgovarajućeg znanja.
– Da li zaista možemo da pomislimo da bi medijska pismenost trebalo baš da bude predmet, nije li to nešto što se samo sebi suprotstavlja jer medijska pismenost je individualna građanska odgovornost? Budućnost obrazovanja počiva na našem izboru – zaključio je Hamović.
Nema komentara