Omladinske organizacije skeptične su u pogledu mogućnosti novoformiranog Koordinacionog tela za praćenje ekonomskih migracija pri rešavanju problema odliva mozgova. Ističu da je neophodno popraviti ekonomsku situaciju, olakšati i podsticati zapošljavanje mladih, ulagati u obrazovanje, ali i raditi na uspostavljanju pravednijeg društva, zdravog sistema vrednosti i okruženja u kom će ljudi želeti da ostanu.
Photo: Micaela Parente
Koordinaciono telo formirano je nakon istraživanja Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju OEBS prema kome je Srbiju za osamnaest godina napustilo 650.000 građana. Među njima je najviše onih starosti između 15 i 24 godina. Telo čine predstavnici ministarstava, predstavnici SANU, članovi sindikata i Univerziteta u Beogradu, a na čelu je ministar za rad Zoran Đorđević.
Prema rečima jednog od članova Koordinacionog tela i bivšeg predsednika Organizacije srpskih studenata u inostranstvu Aleksandra Jakovljevića, glavni zadatak tela biće da preduzme niz mera za unapređenje kvaliteta života kako bi podstaklo građane da ostanu u Srbiji.
– Koordinaciono telo nema zadatak da spreči odlazak ljudi iz Srbije. Sprečavanje podrazumeva određen vid represije, a to ni u kom slučaju nije želja članova Koordinacionog tela – naveo je Jakovljević. Dodaje da je želja Koordinacionog tela da stvori sistem koji će uspešne, mlade ljude podstaći da se vrate u Srbiju.
– Želimo da pružimo Vladi Republike Srbije i njenim organima predloge mera koji će unaprediti život i poslovni ambijent u Srbiji i smanjiti broj ljudi koji svoju budućnost traže van granica Srbije – rekao je Jakovljević.
Koordinaciono telo će, prilikom predloga mera, posebno voditi računa o grupama koje najviše odlaze, kao što su lekari i medicinski radnici, mladi, profesionalni vozači, tehnička lica.
Predsednik Saveza studenata Univerziteta u Novom Sadu Aleksandar Ostojić ističe da je važno što je osnovano telo koje će se baviti migracijama, ali je skeptičan prema njegovom učinku.
– U nekoj meri može da zaustavi odlazak, što ne znači i da hoće. Migration case study, kao i odbori koji se bave ovim pitanjem jesu veoma zastupljeni u svetu, a, nažalost, tek sada tako nešto postoji i kod nas, mada bolje ikad nego nikad. Međutim, ovo je kompleksan problem s brojnim faktorima, za koje sumnjam da se mogu ispraviti na mikroplanu i u tako kratkom vremenskom roku – smatra Ostojić.
Ilustracija: Marija Stojadinović
Iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), koja okuplja omladinske organizacije u Srbiji, kažu da je pitanje koliko će formirano telo imati prilike da zaista kreira politike, te da složen problem s odlaskom mladih ne može rešiti jedan akter.
– Od izuzetne je važnosti da se konačno ostvari međusektorska saradnja u radu na politikama koje će unaprediti položaj mladih, između ostalog i putem saradnje s već uspostavljenim strukturama, poput Saveta za mlade Vlade Srbije. Potrebno je raditi na unapređenju sistemske brige o mladima u svim oblastima koje su za njih važne – navodi KOMS.
KOMS je 2017. sprovela istraživanje o položaju i potrebama mladih u Srbiji, među skoro 400 ispitanika uzrasta između 15 i 30 godina. Prema rezultatima istraživanja, 70 odsto ispitanika bi se preselilo iz mesta u kom živi, 44 odsto u Zapadnu Evropu, a 16 odsto u neki veći grad u Srbiji. Da država ne ulaže dovoljno u obrazovanje smatra 85 odsto ispitanika, a više od polovine ispitanika smatra da političke partije ne rade u njihovom interesu.
Najčešći razlozi za odlazak koje su ispitanici naveli jesu nezaposlenost, nizak životni standard, korupcija, sistem vrednosti, beznađe, obrazovanje, bezbednost.
– Sve su to stvari koje teraju mlade iz Srbije, a nekako postaje dominantno da ne vide, pre svega, ekonomsku budućnost u Srbiji. U dobrom delu razočarani su u politički sistem, nemaju nade u bolje sutra i da će ovde moći pristojno da žive – objasnili su u ovoj organizaciji.
Mladi iz Srbije odlaze i na školovanje, što im je postalo pristupačnije zbog stipendija koje mogu da dobiju. Motiv za odlazak je, prema rečima Jakovljevića, i želja za sticanjem novih znanja i profesionalno ostvarenje, naročito u oblastima koje nisu dovoljno razvijene u Srbiji.
Ilustracija: Marija Stojadinović
Iskustvo Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, čiji je predsednik bio Jakovljević, pokazuje da trend povratka studenata postoji, ali i da je potrebno uraditi još mnogo kako bi on bio znatniji. Najveći broj mladih stručnjaka vrati se odmah po završetku ili do dve godine nakon završetka osnovnih ili master studija, ali neki i tek nakon osam do deset godina radnog iskustva u inostranstvu.
– Studenti se iz inostranstva vraćaju iz tri razloga: prvi predstavlja mogućnost da znanje i iskustvo stečeno u inostranstvu primene u Srbiji, zbog čega su velike kompanije veoma rade da takve ljude zaposle u svojim firmama. Drugi je pokretanje svoje kompanije u Srbiji,a treći razlog je emotivni, odnosno vraćanje porodici i prijateljima, ne želeći da budućnost grade van svoje zemlje – objasnio je Jakovljević.
Da bi povratak bio znatniji i da bi građani ostajali u Srbiji, naši sagovornici kažu da bi, pored ekonomskih uslova, trebalo uspostaviti pravednije društvo „zdravog sistema vrednosti”. Veruju da bi se neki i odrekli većih zarada u svetu ako bi Srbija bila uređenija.
Ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Zoran Đorđević okarakterisao je odlazak građana kao “pitanje svih pitanja” i naveo da treba reagovati pre nego što Srbija uđe u EU. Međutim, to pitanje moglo bi se pogoršati već 2020. godine, jer je Nemačka usvojila Zakon o useljavanju kvalifikovane radne snage bez viza.
Nema komentara