Iako je Medijska strategija Republike Srbije za 2016. prepoznala medijsku pismenost kao neophodnost u edukaciji stanovništva, poslednja istraživanja pokazuju da su građani Srbije i dalje nedovoljno medijski pismeni.
Inicijative u ovoj oblasti uspele su u mnogim zemljama u svetu, koje su prepoznale važnost medijskog opismenjavanja građana i usvojile kreativne preporuke stručnjaka. U nastavku navodimo primere organizacija iz Italije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država, koje napreduju u borbi protiv dezinformacija.
Italijanska novinarka Gabriela Jakomela i suosnivačica portala „factcheckers.it“ kaže da je u početku problem sa lažnim vestima delovao rešivo, i da je ključno rešenje bilo medijsko opismenjanjavanje građana. Stoga, smatrali su da je najvažnije podići nivo medijske pismenosti među mladima kroz saradnju sa školama. Objasnila je da je zainteresovanost za njihov program velika, ali da taj rad nije nimalo lak s obzirom da ih je u redakciji samo četvoro i da škole koje žele da ih angažuju često nemaju sredstava za to. Uz to, ocenila je i da Evropa ne stoji dobro kada je reč o medijskoj pismenosti, dok bi Srbiji dala srednju ocenu. Po njenom mišljenju, rešenje je donošenju novih zakona koji bi stali na put niskoj medijskoj pismenosti u zemlji.
Programska menadžerka ukrajinskog IREX–a, Ljubov Vasiljček, nagovestila je da građani u toj zemlji konzumiraju medije u velikoj meri, iako im ne veruju mnogo. Prema njenim rečima, od početka sukoba u Ukrajini preplavljeni su pristrasnim vestima sa obe strane, zbog čega je ljudima teško da uoče lažne i izmišljene vesti. Zbog toga je ona sa svojom organizacijom krenula u kako kaže, „nemoguću misiju“, medijskog opismenjavanja stanovništva. I pored činjenice da rade sa svim starosnim grupama i da svakoj grupi prilaze sa drugačijim planom, jedna stvar je uvek ista, a to je da sve polaznike svog programa usmeravaju na to da sami nađu istinitost u izveštavanju medija oko sebe. Planiraju da, kao i kolege iz Italije, svoj program ponude školama i cilj im je da kroz jednostavan, neakademski, jezik daju ljudima „instrumente“ kojima će se u budućnosti sami služiti.
Politička ekspertkinja Kristina Vilfor iz Sjedinjenih Američkih Država fenomen „fejk njuza“ sumirala je na osnovu primera američkih predsedničkih izbora 2016. godine. Objasnila je da je tada svaki četvrti Amerikanac makar jednom posetio neki od sajtova sa lažnim vestima. Kako bi pokazala da to nije samo lokalni problem, nabrojala je slučajeve iz političkog života nekih afričkih zemalja koje su imale ozbiljne posledice kao rezultat široke promocije lažnih vesti. Jedan od prioriteta za nju i njenu organizaciju je konstruktivna kritika lažnih vesti i osvrt na istine za koje se teži da budu sakrivene. Takav rad je veoma bitan kako bi društvo postalo otporno na neistinito izveštavanje, zaključuje ona.
Nema komentara