„Ukoliko nam treba učitelj, odnosno da postoji takozvani znalac koji mora nešto da nam objasni, on nas postavlja u nejednakost, tačnije – institucija nas stavlja u tu nejednakost, nije dovoljno da student pročita knjigu, već mu mora neko objasniti. Ta vrsta objašnjenja može da ide u beskonačno, a o tome odlučuje profesor”, rekao je asistent na komparativnoj književnosti Stevan Bradić upoređivajući današnje obrazovanaje sa delima Žaka Ransijera.
Foto: Jelena Božić
Ransijer se vodio principom da su svi ljudi rođeni jednaki i da se od nje polazi, a ne da se ona stiče kroz život. Bradić kaže da obrazovanje predstavlja vrstu kompetnecije za vladavinu i da danas važi da samo ako se znanje stiče preko institucija, tad se može vladati nad nečim.
– Institucionalno nas čini nejednakim. Ovde je u pitanju hijerarhija. Postoje ti takozvani eksperti koji treba da nam kažu kako da organizujemo društvo. Uvek neko bolje zna od nas, a to su institucije. Ransijer kaže da nam nije potreban znalac da bi nas uveo u znanje. Dva čoveka koji su neznalice mogu jedan drugog naučiti nečemu– izjavio je Bradić i dodao da ukoliko postoji volja za znanjem, može da se krene i sazna, nije potreban vođa, jer su svi na istom nivou.
Student master studija filozofije Miran Pogačar kaže da kod Ransijera postoji početna jednakost, a da je to ono što ljudi na univerzitetu nemaju.
– Neko ko dođe na kraj studiranja shvati da to obrazovanje nema emancipatorsku ulogu i shvati da je u startu bilo pogrešno. Jednakost jeste šansa da se ljudima da prilika da počnu sa istih pozicija, i tada pričamo o besplatnom obrazovanju. U suštini, ove ideje utiču i na moj lični aranžman, emancipacija se nalazi u činu. Potrebna je akcija, biti filozof ne znači samo pisati knjige, već raditi neke stavri– istakao je Pogačar.
– Imali smo tribinu na Filozofsksom fakultetu koja se nije odobrila, bila je cenzurisana, a tiče se studenata i njihovog obrazovanja. Naš čin zauzimanja tog prostora je naš politički čin. Obrazovanje i politika moraju nužno da idu zajedno, moramo da uđemo u prostor i da ne dozvolimo da nas struktuiraju onako kako oni žele– izjavio je Pogačar.
Na tribini je bilo i govora o podeli među profesorima, studentima i privilegijama koje pojedine grupe istih imaju. Potsetili su se na proteste studenata u Zagrebu 2009. naglašavajući da oni nisu imali vođu, a da su u instituciju u koju su ušli uneli novi sistem znanja, gde su jedni druge učili, bez profesora. Takođe su istakli da je potrebno mnogo više praktičnog rada i od strane studenata, tj. sprovođenje reči u dela.
Tribinu pod nazivom „Obrazovanje i politika, Žak Ransijer”, koja se održala u Crnoj kući u Novom Sadu, organizovala je Infoteka CK13.
Nema komentara