U vreme kada je rodna ravnopravnost sve više prisutna i kada je postala deo društvene norme, otvara se pitanje jezičke normiranosti i regulacije rodnosenzitivnog jezika.
Pod velikim uticajem anglosaksonskog modela, gde su imenice najčešće rodno izjednačene, srpski jezik gubi potrebu za upotrebom imenica ženskog roda, najčešće kada su u pitanju zanimanja. Srpski mediji imaju šarenoliku upotrebu rodnosenzitivnog jezika, te oni na neki način stvaraju sopstvenu normu u kojoj je na samom novinaru da se opredeli za način na koji će izražavati.
Srpski jezik poseduje širok derivacioni potencijal, pa je moguće izgraditi ženski rod za većinu zanimanja, najčešće uz upotrebu sufiksa -ka ili -ica, poput: doktor/doktorica, učitelj/učiteljica, policajac/policajka... Iako je tvorba moguća, čini se da nije prisutna u praksi, što potvrđuje i lektor studentskog portala Univerzitetski odjek Stefan Janjić:
- Otpor prema rodnosenzitivnom jeziku u javnosti nastaje zbog nekolicine kovanica za koje postoji uverenje da ne odgovaraju duhu srpskog jezika. Nekome je možda nezamisliva upotreba reči „borkinja“ i „vojnikinja“, ali je prisutnost žena u vojsci donedavno takođe bila nezamisliva – kaže Janjić i dodaje da bi promene u društvu koje su su dovele do shvatanja uloge žena u društvu, trebalo da budu vidljive i u samom jeziku.
Sintaksičke konstrukcije u kojima ne dolazi do kongruencije u rodu i broju neprihvatljive su u standardnom srpskom jeziku, što mnogi mediji zanemaraju, pa su slučajevi poput: „...najavila je ministar Udovički“, umesto ministarka, postali deo svakodnevice domaćih medija. Lingvistkinja i emerita Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Svenka Savić posvetila je veliki broj radova rešavanju ovog problema. Ona smatra da je jezik u medijima u potpunosti moguće prilagoditi rodnim standardima
- Jezik je moć. Svaka standardizacija jezika je i politički čin. Ko ima moć nad procesima standardizacije jezika ima moć i nad društvom i pojedincima, a mediji kao neko ko ima veliku moć u ovom društvu treba da podstaknu javnost da koriste rodnosenzitivni jezik – tvrdi Savićeva uz napomenu da srpski jezik nije rodno normiran, te da je takva standardizacija preko potrebna.
Neka od rešenja profesorke Savić su: korišćenje rodno izjednačenih imenica za titule i zanimanja kad god je to moguće, izbegavati pisanja skraćenica za titule i zanimanja žena, ne identifikovati ženu prema bračnom statusu, slediti osnovno pravilo za građenje rečenice u srpskom jeziku: subjekat i predikat se moraju slagati u rodu, broju i licu.
Mnoge žene se ne osećaju ugroženima ukoliko ih neko ne oslovi adekvatno rodno prilagođenom imenicom, a često i ne žele da budu imenovane na takav način jer mnoga zanimanja zvuče veštački. Neki lingvisti ovu pojavu nazivaju „silovanjem“ jezika, dok većina građana na to i ne obraća pažnju. Studentkinja prava Jovana Nikolić kaže da joj je svejedno da li će jednog dana biti diplomirana pravnica i diplomirani pravnik:
- Zaista ne vidim potrebu za forsiranjem jednakosti u nazivima zanimanja. Lično, ne mislim da su izrazi poput advokatica i sudica potrebni. Naprotiv, čini mi se da se ovakvim rečima stavlja dodatni akcenat na nekadašnju potčinjenost žena – zaključuje Nikolićeva.
Zakon o ravnopravnosti polova Republike Srbije iz 2009. godine zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju, ali ne reguliše pitanje rodno osetljivog jezika. To ne čini ni Pravopis Matice srpske, koji svoju stručnu saradnicu Julku Đukić predstavlja kao stručnog saradnika, a tehničku urednicu Vukicu Tucakov kao tehničkog urednika. Premda u teoriji rodno osetljiv jezik deluje kao nešto što je u potpunosti prisutno, u praksi je priča sasvim drugačija, a mali broj lingvista se bavi ovom temom, te je finalna standardizacija prolongirana. Dok Odbor za standardizaciju ne donese konačno rešenje o upotrebi rodnosenzitivnog jezika, na medijima ostaje da odluče da li imenice poput psihološkinja, advokatica, borkinja itd. predstavljaju samo dodatni teret u govoru ili zaslužuju da ugledaju svetlost dana.
Nema komentara