Bilježnica Robija K.: Operacija bista

autor: Viktor Ivančić/ Peščanik 80 pregleda 0

Moj dida sa Šolte i onaj njegov frend barba Tonino su bili kod nas doma na obidu. Oni su došli u Split jer pošto su imali neke sastanke i dogovore.


Foto: Printscreen/ YouTube

Samo mojoj mami su rekli da došli su kod doktorice Fulgozi na pregled. Mama je za obid skuvala punu teću tripica sa kumpirima. Ona je vadila sa kacijolom tripice u pijate i pitala je: „I? Šta kaže doktorica Fulgozi?“ Dida je rekao: „Ništa dramatično! Da iman umor na mozgu!“ Mama je podviknila: „Čako!“ Dida je rekao: „Doktorica Fulgozi kaže da je umor na mozgu u mojin godinama skroz normalan! I plus nije zloćudan!“ Barba Tonino je rekao: „Kad mozak skoro cilo jedno stoljeće radi punon parom, normalno da se pojavi umor!“ Dida je rekao: „Šta znači, zete, da ti moš bit miran!“ Tata je zakolutačijo sa očima i rekao je: „Ha-ha-ha, pun si baza! Ka govno vitamina!“ Mama je rekla: „Aj nemojte se zajebavat na bazi zdravlja!“ Onda je moj dida pronjuškao iznad punog pijata i rekao je: „Ajme ćerce, ove tripice ti govore šest jezika!“ Barba Tonino je dodao: „Uključujući srpskohrvacki!“

Onda smo mi svi za stolom zafastali se u tripice. Onda su malo posli veliki uz žnjopu bacili i ćakulu. Mama je rekla: „A stvarno je teška gadarija ono šta su u Zagrebu napravili Ivi Loli Ribaru!“ Tata je rekao: „Slažen se! Odnit bistu sa spomenika, pa našta to sliči? To mogu samo teški propaliteti!“ Mama je rekla: „I to ne obični, nego ustaški propaliteti! Šta in je Lola kriv, koji kurac? Kriv je jedino zato šta se ka mladi partizan borija za slobodu! To mu je jedini grij!“ Tata je rekao: „Apsolutno! Nije se, jadničak, stiga ni šporkat u komunizmu, jerbo je zaginija prije kraja rata!“ Moj dida i barba Tonino su njupali tripice i šutili su. Plus su se pogledavali ispod oka. Tata je rekao: „Kako je krenilo, ne bi se čudija da nan sutra crnokošuljaši marširaju po ulicama!“ Mama je rekla: „Ako već sad imamo razna poglavarstva i stožere, sutra ćemo imat i Glavni ustaški stan!“ Tata je rekao: „Ko danas skida glave sa spomenika, sutra će ih skidat sa ramena!“ Mama je rekla: „A još Lola onako mlad i lip… Koji fašistički horor, čoviče! To je meni isto ka da makneš bistu od Bred Pita!“

Dida i barba Tonino su ždrokili tripice i gledali su se. Onda je barba Tonino didi rekao: „Šta je reć da ovi tvoji imaju tako ispravnu spiku, a?“ Dida je rekao: „A evo, i ja san ugodno preneražen…“ Barba Tonino je rekao: „Govore sve isto ka i mi, jebate patak! Ovo mi je leglo ka dodatni začin na tripicama!“ Dida je rekao: „Ko zna, ako mi je zet počeja mislit svojon glavom, možda će i on u dogledno vrime dobit umor na mozgu!“ Barba Tonino je rekao: „Da im onda kažemo, a?“ Dida je rekao: „A ne znan, možda bi i mogli…“ Mama i tata su sa zbunjozom gledali u dida i barba Tonina. Onda je moj dida obrisao se sa tavajolom oko usta. Onda je on nagnijo se prema mojim roditeljima i utiho je rekao: „Ivu Lolu niko nije maka!“ Tata je zinijo: „Molin?“ Dida je ponovio: „Lolu nisu odnili ustaški propaliteti!“ Mama je rekla: „Kako nisu, čoviče božji? Pa nema ga na spomeniku!“ Dida je još više se nagnijo i rekao je: „Sam je otiša!“

Mama i tata su zakočili sa žvakanjem i piljili su u dida i barba Tonina. Barba Tonino je rekao: „Čovik je lipo skupija svoje prnje i poša ća sa memorijalnog objekta! Udrija in je klanfu!“ Dida je rekao: „Reka je: Ako na spomenicima nema više nikog od mojih partizanskih drugova, koji ću ja kurac radit u ovoj Endehaziji? Neću valjda bit crna ovca u oslobodilačkon pokretu!“ Barba Tonino je rekao: „Reka je: Ako su makli i Trg maršala Tita, pa neću valjda ja sam ovde ostajat! Ja san uvik druga Tita sljedija u stopu, pa ću tako i nastavit!“ Dida je rekao: „Reka je: Ostat na spomeniku u ustaškoj Hrvackoj značilo bi opravdavat zločimački fašistički režim! Još bi mi samo falilo da me moji drugovi optuže za kolaboraciju!“ Barba Tonino je rekao: „Reka je: Ovi se opći ustašluk ne može podnit čak ni kad umisto mozga imaš pet kili metala! Ako san izliven u bronci, ne znači da san osta bez morala!“ Dida je rekao: „Reka je: Ovin činom odlaska iskazujen punu solidarnost sa iljadama svoje partizanske braće!“ Barba Tonino je rekao: „I čovik je lipo skupija svoje prnje i poša ća sa memorijalnog objekta! Zavida in je brokvu!“

Mama i tata su gledali u dida i barba Tonina sa zinutim ustima. Onda je mama zavrtila sa glavom i rekla je: „Nemoš virovat, čoviče božji…“ Tata je isto vrtijo sa glavušom i rekao je: „Nema šanse da kreneš nešto ozbiljno pričat, a da stara prdila to ne izvrnu u totalno bolesnu spiku…“ Dida je pitao: „Koju sad bolesnu spiku, jebate?“ Tata je podviknijo: „Daj ne tupi! Ivo Lola je mrtav prepun kurac godina!“ Dida je podignijo kažimprst i rekao je: „Drug Lola, ka i drug Tito, živi vječno!“ Tata je rekao: „Aj ne pravi se blesav, molinte lipo! Govorimo o dvajs kila bronce!“ Dida je rekao: „Ka da ja to ne znan, jebate! Zašto ti, zete, pričaš sa menom ka da san debil?“ Tu je tati uletila lakša zbunjoza. Dida je nagnijo se prema njemu i rekao je: „Zar ti misliš, zete, da je drug Lola samoinicijativno otiša sa spomenika bez pomoći svojih drugova?“ Barba Tonino je dodao: „Zar viruješ da je naša zagrebačka ćelija sidila skrštenih ruku?“

Tata je rekao: „A tooo…“ Dida je klimnijo sa glavom: „E, to! Jel možda misliš da je bilo jednostavno otet od dušmana bistu i prebacit je sa legalnog spomenika u ilegalu?“ Barba Tonino je dodao: „I onda tajnim kanalima Lolu sakrivat u skloništima da ga ne otkrije ustaško redarstvo!“ Dida je dodao: „I onda se bacit na propagandni rad i proširit glasine da su Lolu odnili ustaški vandali po nalogu fašističke vlasti!“ Barba Tonino je dodao: „I onda druga Ribara pribacivat priko Like, Banije i Korduna do oslobođenog teritorija!“ Dida je dodao: „Cila armija drugova je bila uključena u tu operaciju, moj zete!“ Tata je rekao: „O muku ti irudovu…“ Onda je moja mama uletila: „I di je sad?“ Dida je pitao: „Ko di je sad?“ Mama je rekla: „Pa Lola!“ Dida je rekao: „Eee, di je sad, di je sad… Na sigurnom je mistu! Nije važno!“ Mama je rekla: „A daj, čako, pa moš mi reć!“ Dida je rekao: „Kakvi bi ja bija pripadnik pokreta da tek tako okolo serem tajne imformacije!“ Mama je rekla: „Pa ćer san ti, jebemu mater!“ Dida je rekao: „A otkud ja, ćerce, znan da ti nisi ustaška špijunka, a? Naročito mi je ovi tvoj muž sumnjiv!“

Mama je podviknila: „Čako! Kako moš govorit takve bljezgarije!“ Onda je tata mami rekao: „Ma šta se pališ, ženska glavo, viš da nas fosilci brumavaju leva-leva! Smislili su umobolnu priču i prcaju nas usrid ručka! Samo šta te jeftine baze ne bi popila ni mala dica!“ Onda je dida rekao: „Jeftine baze, je li?“ Onda je on okrenijo se prema barba Toninu i rekao je: „Druže Tonino donesi ruksak!“ Onda je barba Tonino dignijo se od stola i odgibao je u hodnik. Onda je on u roku odma dogibao nazad u kužinu sa zelenim ruksakom. Onda je on iz ruksaka izvadijo brončanu glavušu. To je bila bista od Ive Lole. Onda je on nju stavijo nasrid stola. Mama i tata su sa razjapljenim ustima i iskobečenim očima gledali u Lolu. Onda je dida nagnijo se prema tati i rekao je: „Šta sad kažeš, miki?“ Tata je rekao: „U pizdu materinu…“ Dida je rekao: „Jel to, majketi, sve šta imaš reć o borbi hrvackih partizana protiv fašističkog terora?“ Tata je rekao: „U tri pizde materine…“ Mama je sklopila ruke na prsi i rekla je: „Isti je Bred Pit!“ Lola je pogledao prema njoj i rekao je: „Onda mi izvadi pijat tripica i ne pizdi!“

Robi K. (IIIa)

Tekst Viktora Ivančića preuzet je sa portala Peščanik.

Nema komentara

Napišite komentar


;